Najveći broj svadbi u današnje vreme organizuje se sa sto manje običaja, poštujući neke nove, moderne trendove. Nedavno sam prisustvovala svadbi gde su mladenci, koji poslednjih godina žive u Francuskoj, željni svoje tradicije, kulture i svog naroda, odlučili da organizuju svadbu u skladu sa svim starim srpskim tradicionalnim običajima.
Za promenu, pored sada već uobičajenih modernih svadbi, tradicionalna svadba je bila odličan izbor. Praćenjem svih tih tradicionalnih običaja, nekako vas natera da se podsetite šta to predstavlja oličenje srpske tradicije, istorije i nekih starih narodnih verovanja, jer svaki običaj ima svoje značenje i svoju simboliku.
Iako je nemoguće pobrojati sve svadbene običaje kojim obiluje naša kultura, jer svaki kraj Srbije, pa čak i svako selo ima neke svoje običaje, potrudiću se da opišem one neke široko rasprostranjene, najbitnije. Pa da počnemo tu priču o srpskim tradicionalnim običajima.
Prvo, treba napomenuti da ono što je zajedničko za sve običaje jeste narodno verovanje da se poštovanjem istih obezbeđuju sreća i potomstvo mladencima, a proteruju zle sile.
Svadbe su kod Srba po tradiciji trajale tri dana. Vreme u koje se trebala isplanirati svadba bilo je veoma bitno, jer to nije smelo, prema pravoslavnoj veri, biti u vreme posta, sredom ili petkom, na Krstovdan, Vaskrs ili Svetu nedelju. Valjalo je pažljivo isplanirati datum svadbe, a pritom ispoštovati pravila kako tradicija i vera nalažu. Prvog dana bi se organizovalo momačko i devojačko slavlje, gde su budući mladenci slavili sa svojim prijateljima i rodbinom. Drugog dana bi se odvijala ceremonija venčanja, proslava u mladoženjinoj kući, uz pratnju svih ostalih običaja. Trećeg dana igralo se svatovsko kolo, a veselje se završavalo paljenjem vatre i igranjem srpskih kola oko vatre.
Pozivanje svatova buklijom
Nekada se svatovi nisu pozivali na svadbu sa pozivnicama, pozivali su se buklijom. Buklija je zapravo čutura napunjena rakijom ili vinom, okićena peškirom i cvećem. Buklijaš, ili kako se u nekim krajevima zove, ćata, imao je zadatak da poseti sve goste odlazeći u njihove domove i pozove ih na svadbu. Budući gosti bi tom prilikom pili iz buklije i kitili bukliju darovima.
Običaj kićenja na svadbi
Na svadbu je potrebno doći u dogovoreno vreme, a pred kućom ih dočekuju mlađe devojke ili devojčice koje treba da okite sve goste. Gosti tim povodom treba da ostave nešto novca devojkama za kićenje.
Devojke potom kite i automobile, nekada su to bili fijakeri. Okupljenje gostiju je u kući. Neki od glavnih zvanica, poput devera, starog svata, barjaktara, kuma, vojvode kite se i peškirima.
Smatralo se da demoni na dan svadbe naročito vrebaju mladu. Iz tog razloga je za mladu bilo obavezno da nosi veo, pojas ili traku crvene boje kako bi se zaštitile od duhova. Nekada bi se kitili i ogledalcem, kako bi se demon uplašio svoje ružnoće kada se ugleda i pobegao.
Mlada je trebalo da ima nešto novo, plavo, tuđe i nešto staro. Na glavi su nosile venac koji ih je vizuelno odvajao od ostalih gostiju, ali zapravo je imao višestruk zadatak, kombinacijom raznovrsnih materijala, biljnog, životinjskog ili mineralnog porekla, štitio je mladu od nečistih sila i demona, a i izražavao želju za plodnošću. Sadržao je paunova pera, rese od konjskog repa, amajlije u obliku krsta i nizove perlica koje su svojim zvukom terale zle sile.
Stari svat je bio okićen vencem ljutih paprika kako bi skrenuo pažnju zlih demona da ne nanesu zlo mladencima.
Kićenje svatova
Konac oko struka
Dok kuma i sestre spremaju mladu, one joj vezuju tanak crveni konac oko struka koji mlada nosi sve vreme čekanja svatova. Onog momenta kada se čuje da stižu svatovi, devojke joj brzo kidaju konac. Razlog za ovaj običaj, narod je nalazio u verovanju da ako se konac pokida sa lakoćom, da će mlada se lakše poroditi.
Pucanje u jabuku
Možemo slobodno napomenuti da je ovo jedan od najzastupljenijih običaja koji se održao i danas. Dok jabuka ne padne na zemlju, mlada ne napušta kuću svojih roditelja, a budući prijatelji, zajedno sa mladoženjom ne mogu ući u dvorište mladinih roditelja.
Budući tast postavlja jabuku na najvišu tačku i obmotava je žicom kako bi je bilo što teže skinuti. Mladoženja, kako bi dokazao svoju veštinu pucanja iz puške i time dokazao da je dovoljno sposoban da štiti buduću ženu I porodicu, mora pogoditi jabuku. Zanimljivo je da skoro svaki mladoženja uspe da obori jabuku, čak iako nije previše vešt u pucanju.
Kupovina mlade
Pre 1846.godine bilo je potrebno izdvojiti značajnu sumu novca ili dukata da bi se otkupila mlada, međutim, 1846.godine knez Aleksandar Karađorđević doneo je zakon kojim je ovaj običaj ukinut. Naredba je glasila: “Iskanje i davanje novca i zlata za devojku ukida se kao običaj protivan dostojanstvu čovečijem.” Do danas se zadržao ovaj običaj, ali više kao vrsta šale.
Ovaj običaj, takođe, i dalje je ostao veoma zastupljen. Mladin brat prodaje mladu, dok mladoženjin brat mladu kupuje. Mladoženin brat, odnosno dever, ima zadatak da se uz šale cenka za cenu mlade, da otkrije šta mladin brat voli, pa da ga podmiti, sve kako bi dobio devojku za svog brata.
Često, ako dever ne plati dovoljno mladu, dobija „lažnu mladu“. To obično bude muškarac ili starija ženska osoba prerušena u mladu. Deverovi u ovom običaju su veoma domišljati i kreativni, znaju da donesu punu vreću metalnog sitnog novca za otkup, da podmetnu lažne ili stare novčanice ili da podmite igračkom mladinog brata, ako je u pitanju dete. Sve u svemu, ovaj običaj se zadržao samo kako bi dobrom šalom podigao raspoloženje kod svatova.
Mlada i svadbene cipele
Kupovina cipele
Pošto dever kupi mladu, nju izvodi njen brat i to u papučama. Stari svat ima zadatak da kupi cipele mladi, a mladoženja da u cipele stavi najveću novčanicu koju ima. Cipele se potom predaju deveru. Mlada, pošto je preuzme dever, njemu vezuje deverski peškir, a dever njoj daruje cipele.
Od tog trenutka pa sve do kraja venčanja, dever ima zadatak da čuva mladu da je ne bi neko ukrao. Gosti se obično takmiče ko će ukrasti mladi poklonjenu cipelu, koju bi dever morao otkupiti. To najčešće budu mala deca koja se podvuku pod sto i ukradu cipelu mladi.
Razbijanje čaše
Pre nego konačno napusti svoju kuću, mlada pije iz staklene čaše, nazdravlja svim svojim gostima i baca čašu. Veruje se da ukoliko se čaša slomi, rodiće muško dete, a ukoliko ostane cela, rodiće se žensko. Mladenci potom odlaze na venčanje.
Mladenci slave
Ko će biti gazda u kući?
Na ceremoniji venčanja, kada se mladenci izjasne da pristaju da sklope brak, običaj je da mlada ili mladoženja nagaze supružnika. Ko koga prvog nagazi, taj će imati poslednju reč u kući.
Bacanje bidermajera
Po obavljanju samog čina venčanja, mlada baca bidermajer. Većina devojaka je nekad stajala u redu da uhvati bidermajer ubeđena da ako ga uhvati, ona će biti sledeća. Većina momaka su se preznojavali dok im se devojke ushićeno guraju u redu da uhvate bidermajer.
Bilo da već ima dečka ili da nema, to verovanje da će se sledeća udati ukoliko uhvati bidermajer je toliko rasprostranjeno, sa tolikom posvećenošću pažnje tom “fenomenu” da danas možete pronaći na netu čak i tehnike hvatanja bidermajera.
Hvatanje bidermajera je toliko bitno, da postoji čak i klasifikacija tkz. “hvatačica”. Ali kada sam saznala za istoriju bacanja bidermajera i zašto ga zapravo mlade bacaju, ipak je dobro što je taj običaj zamenio drugi, za mladu veoma uznemirujući običaj.
Bidermajer se baca još od 14.veka. Običaj je potekao iz Francuske. Nastanak ovog običaja je veoma zanimljiv.
Naime, oduvek se verovalo da mlada donosi sreću. Zato su sve neudate devojke, u želji da dožive sreću mlade, imale za cilj da uzmu nešto njeno. Najčešće su joj otkidale deo venčanice, kako bi sreću odnele sa sobom, a onda je to postalo običaj. Mlade su ostajale bez svojih venčanica.
Kako bi rešile taj problem i spasile svoju venčanicu, mlade su počele nositi buket od cveća i bacati ga neudatim devojkama. Taj običaj je zaživeo i zadržao se sve do danas.
Iako većina običaja ne opstaje baš dugo, naročito na današnjim svadbama, običaj bacanja bidermajera je ipak opstao i zadržao se svuda u svetu. Posle obavljanja samog čina venčanja i bacanja bidermajera, mladoženja vodi mladu u svoj dom. Tamo se nastavlja obavljanje obi čaja.
Bacanje bidermajera
Bacanje sita
Ovo je veoma star običaj, koji se obavlja kada mlada prvi put dolazi sa mladoženjom njegovoj kući. Svekrva sprema sito, ukrašava ga, napuni ga žitom, bombonama i kovanicama koje mlada baca i koji simbolizuju plodnost, skladnost u braku i bogatstvo. Potom sito baca na krov.
Veruje se da ukoliko se sito zadrži na krovu, mlada će se zadržati u kući i brak će biti plodan i uspešan. Ukoliko ipak padne, neko od ženskih gostiju ima zadatak da odmah nogom slomi sito koje je palo.
Nakonče
Pre nego uđe prvi put u mladoženjin dom, mlada podiže nakonče. Nakonče je najmlađe muško dete iz mladoženjine familije. Mlada ga podiže iznad glave i okreće tri puta u krug kako bi ona i mladoženja u braku imali mnogo zdrave, lepe dece.
Prenošenje preko praga
Iako nije potpuno poznato kako je ovaj običaj nastao i šta tačno simbolizuje, najzastupljenije je jedno verovanje i to da duše umrlih predaka aktivno učestvuju u životima živih i da na neki način zauvek “žive” u porodičnim kućama i to na samom kućnom pragu.
Iz tog razloga se pazilo da mlada, koja još nije uvedena u novu porodicu, ne zgazi prag svoje nove kuće, kako ne bi nagazila na duše predaka. Verovalo se da su njene stope precima još uvek nepoznate i zato ju je mladoženja morao prenositi, kako bi izbegao njihovu eventualnu ljutnju.
Prenošenje mlade